Dušica Pajtašev Belančić – ŠETNJA SA BOGOVIMA –
Svako ko zaroni u prvi deo epskofantastične trilogije koji nudi dva paralelna sveta, svet ljudi i bogova, u kome se sa jedne strane, zahvaljujući učenjima, savetovanjima i lekovitim biljkama baka Gine, podmladak šumadijskog sela Kaludra opredeljuje za neizvestan put prepun avantura kroz portal Knjige znanja, a sa druge svet mitoloških bića koja žive u svom potpunom izgrađenom svetu iz mašte, neće umeti da odredi koji je segment romana najlepši i najupečatljiviji. Pa dok u izmaštanim svetovima i na izmišljenim lokacijama, koje čine božanski grad Pemovet i prebivalište vila i vilenjaka Svet sutona, po utvrđenim pravilima žive bića neobičnog izgleda i ljudskog govora i emocija, mala družina koja pristiže sa srpskih polja nabujalih od leta preplešće niti života i pokrenuti vrtlog radnje koja će uznemiriti srca svih onih koji u sebi nose makar i kap vreline ljudske krvi.
Magija kroz stranice na svojim krilima ne nosi samo četvoro dece iz realnog sveta, već i same čitaoce. Bogovi Perun, Veles, Jarilo i Triglav svojom muževnošću, snagom i hrabrošću plene kako Pemovetom i sopstvenom kafanom u obliku bokala „Kod Mačka”, tako i na bojnom polju gde obličjem vuka i silinom munja i crnih konja prkose svakom ko im se suprotstavi. Boginje Lada, Vesna, Mokoša i Morana ostavljaju bez daha svojom lepotom, ali i blagošću koliko i ćudljivošću, u kojima ima najviše skrivene ljudskosti da ništa nije crnobelo već se emocije manifestuju u skladu sa zbivanjima, čak i onda kada se to najmanje očekuje. Vile svojim kapricima poteklim iz kapi rose i vilenjaci toplim prijateljstvima koje crpu iz ljudskih gena ispravljaju zamršene puteve večite borbe dobra i zla, a opasne rusalke, blistave žar-ptice i crveni zmaj sa vatrom „sunčevog zalaska u preletu” najlepši su začin veličanstvenoj priči koja se lako ne zaboravlja.
Jezik dela je posebno živopisan i slikovit, bilo u opisima raskošne prirode koja buja podjednako u šumadijskom selu koliko i u Svetu sutona, Žar-gradu i Božanskim vrhovima, bilo u maštovitim izgledima gradova ili prikazu beskonačnih različitosti mitskih bića. Urbani sleng Jovane i Stefana u suprotnosti je sa poetskim izrazima vilenjaka Zora, poluboga Semargla ili boga Triglava a svako od njih oslikava dubinu misli i emocija koje se podjednako roje u glavama bilo da ih krase špicaste ili obične uši, donoseći spokoje i nemire, osvete i praštanja, svađe i pomirenja, izjednačavajući svet ljudi i bogova i smeštajući ga u istu ravan, bez barijera i granica…
