Zlatomir Aleksić – PRIČALIŠTE –
Među 19 priča, koliko se nalazi među koricama ove zbirke, prikazano je preko pedeset decenija na našim prostorima. Od pedesetih godina prošlog veka pa skoro do današnjih dana, drumovima, njivama i zabranima Posavotamnave, ulicama, baštama i prugama Šapca i Beograda, ispisani su životi likova koji se na ovim stranicama rađaju i umiru, venčavaju i produžavaju lozu, rade i vole, trampeći težačke sudbine za komadić raja u ženskom zagrljaju ili studentske dane za ideale svetle budućnosti koji čekaju da ih dohvate i ostvare svoje snove. U njima se gutaju suze i ne skriva strast, plače i peva, smeje se i tuguje, sve u nadi i želji da se kratki treptaj života što više ispuni, pa makar podvaljivali duhovitošću ponajviše onda kada je najteže i najbolnije.
U prepletu žanrova, mesta i vremena najviše je onih sa socijalnom tematikom, koje se posebno ističu svojom lepotom i zaokruženošću. Među generacijama Aleksića i drugih familija, kipti život šabačkih sela, koji i u jesen, kada se priroda lagano sprema za svoj zimski san do proleća, ne jenjava u novim ljubavima, svadbama, rađanjima koje u stopu prate običaji koji folklornu sliku srpske seoske sredine čini tako živopisnom i šarolikom. Iz njih isijava veran opis načina života, običaja, shvatanja ali i govor likova pun provincijalizama, dijalekatskih obeležja i govornih odlika kako ovog kraja, tako i njihovih žitelja seljaka, zidara i gazdâ. Težak život koji neminovno vode svi oni naizgled lako nose, kao da je božja volja da budu sudbinom bačeni baš u taj ćošak planete, raskošnih prirodnih lepota do čijih se plodova stiže napornim i iscrpljujućim radom. Možda baš zato humor i služi da ublaži teskobu života, koju poput Šikopala svi Mačvani nose u svojoj nesmirenoj prirodi punoj duha, zanosa i marljivosti…
