Ana Ostojić Kuzmanović – SRCE IZA BELOG MANTILA –
Magdalena je maturantkinja koja se sprema da ostvari svoj davnašnji san – da položi prijemni na Medicinskom fakultetu i postane čuveni kardiohirurg. Proleće uoči tog velikog i važnog događaja u njenom životu, koji je tek zakoračio ka pragu zrelosti, doneće joj nešto neplanirano i neočekivano – veliku ljubav koja će joj zauvek obeležiti život. Kada se nađe na prekretnici šta odabrati – nauku ili emociju – ona neće biti u dilemi, ali će se u godinama koje dolaze stalno osećati nedovršeno – sve dok ne skupi dovoljno hrabrosti da ostvari sve, pa čak i one najskrivenije snove koje će je načiniti pravom i zadovoljnom ženom.
Sam naslov romana nagoveštava izbore koji će u ranoj mladosti obeležiti njen put – beli mantil kao poziv i srce kao kamen spoticanja oko koga se plete nemirna, skoro fatalistička veza dve snažne ali i nesrećne prirode, glavnih junaka romana – Magdalene i Alekseja – čiji se svetovi dodiruju, razilaze, povređuju jedno drugo i ponovo okupljaju u nekoj višoj, intimnoj dinamici sudbine. Međutim, prateći njihove najdublje misli, stremljenja, nadanja ali i skrivanja i potiskivanja, bićemo svedoci razvijanja romana psihološkog realizma, ratne posttraumatske ispovesti i poetskog samoposmatranja koje diktiraju dve struje: Magdalenina, koja je obojena prigušivanjem emocija, racionalna i otuđena, i Aleksejeva, koja je impulsivna, iskidana, diktirana ritmom ratnih rana kao sudbine i pokušaja preživljavanja, čija isprepletanost čini jezgro samog dela. Bićemo svedoci dvostrukog doživljaja ljubavi: njegovog koji je vidi kao spasenje koje ga može ubiti i pretnju koja ga može oživeti, i njeno kao mesta sigurnosti i najdublje rane koja joj skrnavi veru u ljude. Bićemo svedoci nesklada iz kog se rađa tragedija dvaju bića…
