Luka Katančić – REĆI ĆU TI DRUGI PUT –
Među 70 pesama, podeljenih na dva dela – Kaos i Red, sa stranica odzvanja intiman i iskren susret sa čovekovim unutrašnjim nemirima, strahovima i traganjem za smislom, iz pozicije ranjivosti – umorne od reči, ophrvane sumnjom, ali i u stalnom suočavanju sa prolaznošću i smrću. Sav u paradoksima radosti i tegobe, svetlosti i tame, želje za životom i osećajem bezvoljnosti, kontrastima kaosa i reda i otimanjem od sopstvene biti, lirski subjekat progovara tišinom i samo poetskim redovima, na međi modernizma i intimne, skoro dnevničke ispovesti, čijom napetošću između ličnog i univerzalnog odjekuje najveća vrednost poetike pesnika.
Jedna od ključnih odlika zbirke jeste metafora egzistencijalnog iskustva. U duhu modernističke simbolike, pesnik često koristi slike prirode kao paralelu čovekovom unutrašnjem životu: u pesmi Pogled vala talasi oblikuju stenu kao što iskustvo oblikuje čoveka, dok u pesmi Želja borba žira da postane hrast simbolizuje ljudsku težnju ka prevazilaženju ograničenja. Ovi postupci upućuju na arhetipsku simboliku prirode, ali i univerzalnu čovekovu potrebu za smislom. Sa druge strane, posebno je zanimljivo kako pesnik koristi i jednostavne, svakodnevne slike – kafa, sat, ogledalo, prolazak kroz travu – da bi izrazio egzistencijalne i filozofske teme. Taj postupak čitaocu približava složene misli, čineći ih opipljivim i životnim.
U stihovima je snažno prisutan kontrast kao strukturni princip. U pesmi Preosjetljivost primećujemo hiperboličko pojačavanje osećanja (sreća je samo ekstaza, tuga očajavanje), što odražava egzistencijalističku nesposobnost modernog čoveka da pronađe „zlatnu sredinu”. Isto tako, u pesmi Toplo-hladna muka suprotstavljeni pojmovi stvaraju dramatičan unutrašnji pejzaž koji odražava iracionalnost postojanja, blisku modernističkom istraživanju apsurda…
