Tamara Sarafijanović Šćepanović – NJENA ŠKRINJA –
Gubitak najmilijih često sa sobom donosi nemerljivu tugu i roj nekada srećnih, a sada bolnih uspomena. Zato je neretko umetnost ta koja pomaže da se osećanja duboke patnje izliju u muziku, sliku ili napisanu reč, koja se može osetiti poput terapije ili bar blagog rasterećenja kada nekog koga smo mnogo voleli ovekovečimo na način koji više nikada ne može da nestane. Baš tako je svoju majku od zaborava sačuvala Tamara Sarafijanović Šćepanović u zbirci poezije Njena škrinja, potresnom lirskom svedočanstvu žene koja nikada ne prestaje da bude dete u tragediji gubitka roditelja, pokazavši da se na ovaj način, iako bol i sećanja nikada ne prestaju, može naučiti kako se sa njima živi.
U 49 pesama ove zbirke koja odiše duboko elegičnim tonom nisu ispisani samo stihovi već poetski dnevnik žalosti, lična molitva, razgovor sa majkom koja samo fizički nije tu, ali njen duh među stvarima i životom ne bledi, borba sa ništavilom i pokušaj da se ljubavlju nadživi smrt. Svest o nepovratnom gubitku, ali i traganje za ostatkom prisustva majke u mirisu haljina, žutim ružama, šoljici kafe, očevom snu, porodičnom psu, sećanju na smeh, zvezdi, tišini prevazilazi književno delo i zadire u najdublje ćoškove psihologije duše, gde reč postaje jedini način da se preživi bol. Zato je ova zbirka mala ispovest u kojoj, poput nekadašnjih romantičara i simbolista, bol prelazi u simbol, a realnost u metafizičku slutnju…
