Aleksandra-Saša Stojanović – MELANOMKA –
U ovoj autobiografskoj priči čitaocima se predstavlja žena u naponu snage, ostvarena na svim poljima. I baš onda kada je naizgled svaka suza iz detinjstva prestala da ostavlja lepljiv trag, a ljubav postala najlepši pratilac porodičnog života ovenčanog voljenim suprugom i decom, jedna reč iz poslatog mejla sve lomi u paramparčad – melanom, nepozvan, postaje tihi i opaki neprijatelj još jednog ranjivog i nezaštićenog tela. Međutim, posle prvog udara neverice, narastajuće strave, straha i neizvesnosti, Aleksandra-Saša kreće u borbu, bespoštednu i neravnopravnu, ali odlučna da ponovo postane zdrava i bezbrižna majka, supruga, ćerka, kuma, prijatelj i kolega jer duboko u sebi zna da je čeka najveća istina života – nikada ne znaš koliko si jak dok sopstvena snaga nije jedini izbor i oružje u ratu za preživljavanje.
Međutim, ono što ovo delo razlikuje od ostalih koja za temu imaju borbu sa opakim bolestima jeste da se on svojim velikim delom sastoji od elemenata porodičnog romana. U svom prvom šoku i traumi koja se nikada neće zauvek iseliti iz duše, Saša se u tihim preispitivanjima vraća daleko u prošlost, čak do tridesetih godina prošlog veka, pišući o sudbinama najvažnijih članova svoje porodice, gradeći tako, korak po korak, stepenike za čak četiri generacije koje su iza sebe ostavile trag do današnjih dana, a ona im je zajednička tačka koja se grana dalje svojom decom. Pišući o sopstvenoj borbi, koja joj je sudbinski dodeljena još i pre nego što je došla na ovaj svet nesklada, tragičnim smrtima i tihim patnjama i strahovima od novih gubitaka, ona diskretno ali upečatljivo opisuje period svog odrastanja i sazrevanja, prateći mentalitet srpske varošice, društvena previranja i nezaboravne istorijske događaje, koji su joj, svi pomalo, popločavali put ka najtežem danu života, onom u kome više ništa nije bilo ni moglo da bude isto.
Spajajući sadašnjost sa prošlošću i zatvarajući veliki krug svog, sa 36 godina ipak prekratkog života za jednu autobiografiju, autorka nas vraća na put naslova – stravične istine koja se ne zaboravlja ni kada se spava i sanja. U trenutku kada se spozna svaki protraćeni trenutak mira, uludo izgubljena snaga, istrošeno čisto srce prema manipulatorima i egoistima iz „prošlog” života, progutane suze i neizgovorene boli, ostaju samo strah i briga šta će biti sutra. Ostaju neizvesnost i suze od nabreklih želja koje stoje nedohvatne sa druge strane zida, dok sa ove šapuće ledeni dah poraza i usamljenosti u telu koje postaje samica očaja. Ostaju čekanja na ishode borbe, grozničava hvatanja za slamke koje nude nadu i spas i roler kosteri dobrih i loših vesti od kojih i najjači padnu i pomisle na odustajanje…
