– Milomir Bata Cvetković – JEFTINA ANTIPOEZIJA –
Kada se ove pesme izgovaraju u masi, u dimu i buci promotivnih večeri, one sa sobom donose buntovni dah sa elementima divlje mudrosti, ali kada se čitaju u tišini, pred čitaoce razlivaju svoje dublje nivoe. Na prvi pogled prevladava tama, turobnost, mrak, bezizlaz, ali u višeslojnosti se otkriva zapretana vatra koja pokreće život, zatrpana emocija koja svojom ranjivošću pronalazi put do površine poput vode kojoj je dovoljna samo tanka pukotina da kroz nju produbi svoj put. U pesmama koje nose metaforičko-alegorijsku konotaciju, poput Korpe ili potresne priče Sunčev breg, otkriva se istina da samo najhrabriji i najspretniji prežive, da bi se snaga uvek pronalazila potrebno je uz sebe imati oslonac i spokoj doma kao u pesmi San – tužan song s lošom metrikom, a da bi se spoznala sama srž životnog smisla dovoljno je pročitati filozofsku priču Put u središte dana.
Poezija našeg doba možda najbolje objašnjava autorovo pesništvo i predstavlja suštinu izraza kroz ekspresionizam i moderni autentični andergraund. U stihovima Jeftine antipoezije uranja se u maticu sirovog života, nema mesta ni za šta lažno jer je sve izgovoreno rečeno bez maske i kada se priča o ljubavi, bedi, smrti ili kritikuje svet koji nas okružuje. Oni svoj izvor nalaze u razobličavanju društva, mentaliteta pa i kukavičluka koji nas sprečava da svoj život uzmemo u svoje ruke, kao u pesmama Brate moj, Gledao sam na televiziji emisiju ili Mercedes dizel.
Ovde niko nije pošteđen i svako dobija šta je zaslužio. I kada je problem spomenut direktno ili zaogrnut metaforom, iz izraza izbija jaka želja za društvenim i političkim promenama i potraga za tragom svetlosti na kraju tunela, nadom i glasom koji nadjačava besmislenu buku većine koja priča, a ne kaže ništa. Zato se svako od nas može prepoznati u Batinim stihovima, svaka naša mana, koje smo svesni ili nismo, izbija na površinu…
