Nataša Pejović – 50 PESAMA –
Pesme u ovoj zbirci pulsiraju damarima izgovorenih reči u obraćanju onima koje volimo, koji su nas povredili, koje hrabrimo, kojima obećavamo i od kojih tražimo nadu. One su spona sa ljudima poput tankih niti koje samotnu dušu povezuju sa svakim ko želi da je čuje, iako je možda više i nije vredan, ali čak i tada reč leči jer sapeta u grudima samo je teskoba srca. Lirski subjekat ponekad govori uopšteno, svim ljudima sveta, ali ponajviše sebi, razvijajući duboke misli, do samih filozofskih dubina koje dosežu do spoznaje suštine života i čovekovog mesta u njemu.
Svaki od ovih stihova je jedna velika priča za sebe, koja ponekad podstiče na pokret, emociju ali ponajviše isceljenje i korak dalje kroz život, koji ma koliko bio klackalica sreće i tuge, ipak je savršen baš u svojoj nesavršenosti…
