Katarina S. Živanović – TEBI, OSEĆAJU SLOBODE –
Iako ovi stihovi ponajviše liče na misaone i ljubavne pesme, oni prevazilaze njihove granice i postaju ogledalo društva, morala i egzistencije u celini. U njima je osećanje izvor, simbol izraz a potraga za smislom pokretač za pisanje. Upravo u tome leži objašnjenje samog naslova zbirke, koji predstavlja svojevrsnu posvetu, ali ne osobi već stanju duha. Tebi može biti ljubavnik, grad, roditelj, uspomena ili sopstveno unutrašnje biće, ali se na kraju svi putevi slivaju u jedan pojam: slobodu. Zato ona nije uklanjanje ograničenja već hrabrost da čovek prihvati svoje emocije, poreklo, greške i izbore. Tako da ka slobodi mogu da vode i ljubav, i i bol, i sećanje, pa čak i gubitak.
Ono što ovu zbirku posebno krasi jesu kratke, istaknute rečenice koje prethode grupama pesama podsećajući na lirske i filozofske pragove poput tematskih čvorova oko kojih se okupljaju zasebne celine dela. Zato mogu da se tumače kao moderni pesnički ciklusi, od kojih se ređaju oni na početku posvećeni porodici pa slede oni o čoveku kao moralnom biću i najobimniji koji istražuju ljubav, strast, preljubu, čežnju i unutrašnje sukobe. Nakon toga su ciklusi posvećeni gradu, sećanju, slobodi i samospoznaji, dok završne pesme zaokružuju osnovnu ideju zbirke: potragu za sopstvenim mestom u svetu i pravo da se živi u skladu sa ličnom istinom. Ovakva kompozicija podseća na putovanje: od roditeljskog doma, preko ljubavi i iskušenja, do unutrašnjeg oslobođenja…
