Aleksandar Pavić – Tapiserija sudbine: PROROK –
Prvo što tokom čitanja privuče pažnju u ovom delu jeste poseban književni stil – očaravajuće maštovit, zanimljiv za čitanje i estetski izuzetno privlačan. Iako početnik, za autora se može reći da je predugo bio u senci nepoznatog jer je pravi greh da talenat kojim je obdaren ne bude uglačan do savršenstva, a ovim romanom on to upravo i čini, na radost mnogih čitalaca koji će se tek upoznati sa njegovom izražajnošću, punoćom rečenica ukrašenih raskošnim opisima, izborom stilskih figura i jednom posebnom „melodijom” pisanja koja kroz čitanje na krilima mašte nosi kako likove, tako i sve nas koji u ovo delo sa velikim interesovanjem uranjamo.
Likovi u romanu oslikani su kao na platnu, uljanim bojama, ali ne otvoreno i jednostavno već postepeno, a ipak upečatljivo, kao da i sama magla koja je najvažniji lajtmotiv u delu, obavija i radnju i ličnosti u njoj. Tri mudraca koja su preživela prevrate i pored svega ostala odana Crkvi Tapiserije, Jores, Alraik i Torian, čine okosnicu romana i sile svetla koje se na sve načine suprotstavljaju magiji izopačenika demona koje predvodi isti onaj prorok koji je obmanuo svet, ali sada u beskrajnoj snazi i moći pontifa Beherita, vrhovnog sveštenika Crkve Svevidećeg Oka. U paralelnoj radnji koja se grana u tri pravca, prateći puteve junaka koji pokušavaju da spasu svet od nadolazeće propasti, polagano se saznaju sudbine likova ali i sklapaju kockice u samoj sadašnjosti, koja pulsira stalnim strahom, teskobom i jezom guste tišine prožete tajnama i neočekivanim strašnim prizorima koji nadmašuju poimanje bića sa ovog sveta.
Upravo u toj atmosferi se granaju motivi ne samo epske fantastike koje uporište nalaze u magiji, natprirodnom i arhetipskim figurama inspirisanim bilo mitologijom, bilo narodnim predanjima, već i kosmičkog horora koji damara stranicama kroz psihičke prenadraženosti likova koji postaju žrtve kultova i rituala, mutacije, čudna stvorenja, prikaze i aveti i bizarne događaje koji lako mogu odvesti u ludilo, prazninu i maglu uma. Zato se auditivni i vizuelni motivi kojim obiluje ovo delo sjajno uklapaju u atmosferu strave, straha i stalne pretnje. Od metalne simfonije oklopa, huka vetrova i mećava, odjeka koraka u samotnim hodnicima, kriptama i grobnicama do nijansi u glasovima samih likova sve predstavlja jedan emotivni naboj koji obuhvata čitaoca u stalnom iščekivanju nečeg jezovitog i neočekivano zastrašujućeg. Sa druge strane raskošni opisi boja, arhitekture i prirode dobra i mraka, gustog maglenog pramenja, crnih snegova, pepela nagorelih spaljenih sela i gradova, nakaznih leševa po grobljima i kriptama do jedino jarkih vatrenih paklenih nijansi sveta zla, koji predstavljaju nespojive suprotnosti, celo delo dobija novu dimenziju slikovitosti i žive imaginacije koja se lako zamišlja i posmatra kao na filmskom platnu…
