Mijo Lučić – OD NULA DO JEDAN –
Cela zbirka podseća na mali unutrašnji dnevnik jednog sazrevanja. Pesme nisu povezane događajima, ali jesu emocijama i motivima. One na početku prizivaju detinjstvo, reku, porodicu i zavičaj (Sanjao sam kako plovim niz rijeku, Na njivi sa šeširom), ali se kasnije okreću urbanim sredinama, pritscima društva i emocionalnoj nesigurnosti modernog čoveka (Intervju, Vječiti tremaroš, Od testiranja umoran) da bi se završile kroz jednu filozofsku, ličnu potragu za konačnim smislom, što se posebno ogleda u završnoj pesmi Kada pronađem jedinicu. Na taj način zbirka polazi od ličnosti nasleđene od porodice i sredine, preko pokušaja uklapanja u svet, sve do traganja za „jedinicom”, simbolom potvrde, ljubavi, smisla i lične celovitosti.
Među stihovima se konstantno provlači tema potrage za identitetom u otuđenim vremenima. Lirski subjekat neprestano pokušava da nađe svoje mesto pod suncem, između očekivanja okoline i sopstvenih potreba. Zato je često prate motivi tramvaja, stanica i putovanja, kiše, reke i vode, telefona, društvenih mreža i tehnologije, ženskog pogleda i nedostižne ljubavi, studiranja, testiranja i procena, vrata, pragova i čekanja. Ovo poslednje, čekanje, čini lajtmotiv mnogih pesama, u kojima se stalno nešto iščekuje: odgovor, poruka, ljubav, priznanje, promena ili znak sudbine pa ono postaje stanje svesti savremenog čoveka…
