Katarina Maksimović Jovanović – MEMLA U MENI –
Postoje zbirke poezije koje čitalac pročita i postoje one koje pročitaju njega. One koje ne teše i ne pružaju jednostavne odgovore, one koje čitaju najdublje pukotine u čoveku i ulaze u prostore gde je bol odavno prestao da se skriva i pretvorio u vazduh koji se svakodnevno diše. Baš takva je zbirka pesama Memla u meni Katarine Maksimović Jovanović, lirika na razmeđi intimne ispovesti, egzistencijalističkog i ekspresionističkog vapaja i filozofskog preispitivanja smisla života, ljubavi, smrti i vere. Ona koja čita nas, a ne mi nju.
U 53 pesme ove nevelike ali promišljanjem izuzetno duboke i na momente i potresne zbirke, lično iskustvo se prelama u univerzalno, a tragedija jedne žene i njene porodice prerasta u pesničko svedočanstvo o čoveku koji pokušava da pronađe smisao u svetu koji uporno ćuti. Čoveku za koga smrt više nije događaj već sveprožimajući osećaj njenog prisustva među nama i života koji se u stalnom nadmetanju sa njom nastavlja i kada izgleda da više nema razloga da traje.
Pesme u zbirci prate razvoj same pesnikinje i pažljivo su poređane, kao da grade unutrašnji tok živovanja i tugovanja. One počinju ljubavlju i čežnjom, prelaze u bolest, smrt i pobunu protiv Boga, da bi na kraju završile u fazi prihvatanja gubitka, sećanja i tihog nastavka života. Tako delo postaje svojevrsni dnevnik duše koja preživljava sve stadijume gubitka.
U stihovima koji odišu ispovešću najčešći je elegični ton, neke pesme podsećaju i na molitvu a neke su pravi mali dijalog sa Bogom. U njima lirski subjekat nije samo duša koja oseća, već i um koji optužuje, pregovara, preispituje, moli, psuje i prašta. Svaki od ovih prasaka emocija zbirku čini toliko autentičnom da retko ko na nju može ostati ravnodušan…
