Mirjana Stojanović – LUTKA OD PORCELANA –
Ovo je zbirka u kojoj caruju simboli, metafore i kontrasti, gradacije i personifikacije. Ponavljanja, kao u stihu naslovne pesme Niko. Neko liče na unutrašnji monolog koji se koleba između nade i sumnje. Zato je i ritam slobodan i rasterećujuć pa stihovi različite dužine podsećaju na razgovor lirskog subjekta sa sopstvenom savešću. Prati je i izbor reči koji čini najvredniji deo zbirke, gde se izrazi svakodnevice mešaju sa naučnim pojmovima: hemoglobinom, sinapsama, neuronima i aksonima, pokazujući da se emocija i razum lako mogu spojiti u jedno, kao i da ljubav i bol nisu suprotstavljeni razumu već se dešavaju u čitavom čovekovom biću.
Kada sklopite korice ove duboko misaone zbirke, spoznaćete da se ona ne sastoji samo od ljubavnih i pesama koje odišu ispovešću već je poetska analiza čoveka koji, uprkos lomovima, ne prestaje da veruje u dobrotu. Da krhkost u njoj nije slabost, već osnova duhovne snage, gde razočaranje nije kraj već početak dubljeg razumevanja sebe, a ljubav nije nagrada već početak puta gde najbolje učimo o sebi. Da stihovi ove zbirke istovremeno bole, ali i isceljuju jer najveće pobede nisu vidljive spolja već se dešavaju u dubini čoveka koji je ostao veran sebi. I ponajviše da u ovoj zbirci i čitalac prelazi unutrašnji put na kome je jasno da je najveća hrabrost prihvatiti sopstvene slabosti ali uprkos svemu nastaviti sa koračanjem, dorastajući nebu tek sa spuštenim pogledom ka zemlji.
