Kristina Mate – LJUBAV UDIŠEM –
Tajna ljubav je najzastupljenija u stihovima. Iako se teško čuva drhtaj od pogleda na njene oči koje liče na zvezde, vetra koji prste provlači kroz njenu kosu, daha koji miluje i dodira koji oživljava, ona još uvek skriva svoje istine, jer kako kaže naša čuvena pesnikinja Desanka Maksimović sreća je lepa samo dok se čeka, dok od sebe samo nagoveštaj da, očuvana u tihoj strepnji u kojoj je i najsigurnija i najslobodnije se mašta kada se u vozovima nevidljivim slovima ispiše njihova imena koja tako putuju zajedno doveka.
Kada se ljubav ostvari, ona postaje čarolija života, magija koja na svojim krilima uznosi do božanskih visina. A kada voljena zaista i potvrdi da se u njenim očima skriva celo nebo, isprepleteno ljudsko i božansko a svetlost razvejava tamu, savršenstvo ljubavi kuca na vrata. Iz nje tada izvire ono najbolje i najlepše. Dok je ka sreći vuče kao uzburkana reka, vodom nežnom kao svila, ona vidi ono što drugi ne mogu – lišća koja plešu na grani uz ritmove vetra, duge koje se pojave i kad nema kiše, ptice koje svakog dana slave slobodu. U njenom zagrljaju u koji se usidrila, čak se i u stare ožiljke sreća uvukla, čime je dat konačan dokaz da prava ljubav isceljuje i na najlepši i najbolji način stvara nova jutra koja mirišu na proleća, svetlu buduć- nost i večnost.
Čak i kada dođu klizavi dani koji slute na rastanak, nema predaje. Duša se tada naoružava za borbu i ponovno osvajanje ljubavi, bilo tihom molitvom, bilo štitom i mačem za nove šanse. Ali i ako se sve bitke izgube, iza ostaje tuga i bol, ali i sloboda i mir koji leče do nekih novih zvezda koje iz očiju voljenog bića padaju na njene dlanove.
Ali bilo tajna, doživljena ili odlutala, svaka od ovih ljubavi proživljena je duboko i razumeće je samo onaj ko je i sam doživeo, sa svim svojim vrtoglavim ponorima i visinama, vrelinama i ledenim hladnoćama, od sete do ushićenja, od spokoja do uzbuđenja. I u tome je najveća vrednost stihova Kristine Mate, jer je svaki ispisala dubokim senzibilitetom, u najintimnijim trenucima, spontano, po diktatu trenutne inspiracije. Zato u njima nema ničeg nameštenog, izveštačenog, napisanog na silu, već se ljubav po stranicama razliva u svoj svojoj istini – odmerena, smirena, plemenita, više emocija nego ekstaza, više sveprožimajuća i duboka nego prolazna eksplozija strasti – jednostavna u svojoj prirodi jednako kao i izrazu…
