Nataša Lojanica – IZMEĐU PUCANJA I TIŠINE –
U ovom romanu nevelikog obima, ali izuzetno jakog izraza i emocija skutrila se autobiografska ratna priča, psihološki obojena, koja ima sve elemente memoarske proze. Međutim, u njenoj pripovesti o jedanaestogodišnjoj devojčici koja sa ocem i bratom mora da napusti svoje malo ratom zahvaćeno bosansko mesto i skloni se na sigurno, u raspolućenoj porodici se skriva i raspolućeno dečje srce, podeljeno između majke koja je ostala i oca koji svakoga dana reskira život na prvoj borbenoj liniji. Skriva se srce deteta koliko snažno toliko i krhko, čija previranja najlepše dišu lirikom u suvoj prozi. Skriva se priča o ratu ne samo kao istorijskom događaju već kao unutrašnjoj strani svakog čoveka, rastrzanog između straha i nade, pucnja i tišine.
Već sam naslov romana nosi duboku simboliku. „Pucanje” nije samo pucanj puške, granate ili bombe, već i porodice, prijateljstava, domova i ljudskih duša. „Tišina” nije samo trenutak primirja između dve detonacije već i tišina ljudi koji gutaju bol, žena koje pate u dubokom ćutanju i dece koja prerano nauče da gutaju suze i guše pitanja i potrebe. Upravo između ova dva teskobna pola, nasilja i mukle tišine, odvija se život likova romana.
Centralna tema dela je rat viđen očima deteta prerano sazrele duše, ali i kao raspad doma, detinjstva i ljudskosti, svega što čoveka čini celovitim i bezbednim i što mu zauvek ostavlja pukotine u svesti i podsvesti. Prate ih i tema izmeštenosti jer junakinja sa svojom porodicom nije izbeglica u kolektivnom centru već prognanik u tuđim kućama, među tuđim stvarima i uspomenama, čime se stvara posebna emocionalna dubina. U stalnom osećaju nelagode i moralne raspolućenosti devojčica stalno traži sigurnost i oseća krivicu zato što je pronalazi u ostacima nečijeg prekinutog života. I na kraju delo razvija i univerzalnu temu ljudske izdržljivosti, ali ne kroz herojska dela već kroz sposobnost običnih ljudi da sačuvaju dostojanstvo i nežnost usred razaranja, da i pored izgubljenog osećaja doma ipak nastavljaju da žive…
