Aleksandar Đurić – IZMEĐU ODBROJAVANJA MRAKA I TUMARANJA –
Kada je ove godine žiri iščitavao poetske radove za konkurs Zlatni hrast, imao je nimalo lak zadatak da odabere najbolje, sve dok nije stigao rukopis zbirke Između, nama dobro poznatog autora Aleksandra Đurića, koji se čitaocima Nove POETIKE predstavio još pre četiri godine zbirkom priča ili romanom u malom U šine. Ovaj put, pokazavši svoj raskošni talenat u poeziji, stihovima izuzetno snažnim, simbolički gustim, a jezički razuđenim, sa nadrealističkim prožimanjima i ekspresivnim nabojima, više niko nije mogao da se meri sa njim. Tako je i zato je prva nagrada otišla njemu, kao pesniku nekoliko kopalja boljem od svih ostalih 110 prihvaćenih rukopisa, kao pesniku koji na najsnažniji način prikazuje čoveka u postmodernom bezdanu, čiji izraz traži pažnju, promišljanje i razumevanje, ali podjednako nagrađuje divljenjem i nezaboravom.
Ova zbirka je jedinstvena i drugačija po mnogo čemu. Ona predstavlja jedno snažno „naopako” umetničko delo, sa pesmama koje idu unatraške, od 70 do 0, implicirajući vreme koje se troši unazad, poput unutrašnjeg peščanog sata čoveka koji lagano curi i sveta koji se polako približava sopstvenoj nuli. Ona nema cikluse, ali ima grupisane motivske lukove. Ona je proza priljubljena uz poeziju, puna rimovanih stihova čija forma puca po šavovima. Ona od svake pesme pravi zaseban čin, koji povezani rađaju veliku antidramu sveta. Ona ne traži lepotu već smisao, ali i jedno i drugo prepoznaju samo oni koji misle očima a gledaju umom…
