Čedomir Šopkić – DO SREĆE I NAZAD –
Zbirka koja sadrži ukupno 64 pesme podeljena je na dva dela, U bunaru reči i U bunaru ljubavi, nagoveštavajući da će pesnikovo putovanje kroz stihove ići do jedva istraženih delova duše lirskog subjekta u kome se skrivaju neizrečene reči života i ljubavi, tajne koje se čuvaju ćutanjem i emocijama izgovorenim pogledima, ali i jedinim izvorom sreće i blagostanja u svetu punom presahlih osećanja i maštanja. Tragajući za sopstvenim dubinama, on će pronaći spoznaju o ljubavi, čežnji, snovima, ali i tihoj patnji što voljena žena nije njegova, sve dok nad stihovima ne zablista neugasla nada, postojana i čvrsta, jača čak i od neminovne prolaznosti života koja koliko vreme krade, toliko ga i motiviše da do svog kraja pokrene sudbinu i ostvari davne želje.
Reči o kojima pesnik govori u prvom delu svoje zbirke ćute sa njim u njegovim tišinama, čuvajući tajnu koja se naslućuje na svakom kraju pesme. Nagoveštena, zalepljena za vrh jezika, ona nikako ne stiže do voljene žene, ali zapetljana kao klupko u duši onoga ko ne ume ili ne želi da ga raspetlja, navodi na pomisao da se ovde među rečima punim lepote, posute zlatnom prašinom, skriva najveća tajna da one i ne treba da budu izgovorene i otkrivene jer će razvejavanjem u tugu uljuljkane duše, nestati sve. Čak i iskra nedohvatne sreće, koja ma koliko bila daleka, ipak je neka vrsta sreće, koja se u nemom snevanju najlepše ostvaruje.
Tako se u kontrastima čemera i rujnog svetla voljene nedostižne žene razvija čista, neoskrnavljena ljubav koja se umnožava pogledima, snovima i ispevanim pesmama pod zvezdanim nebom dok plete eteričnu ljubav u prstenasti venac sazvežđa. Ona ostaje izmaštana i daleka, poput Aurore Borealis, nestvarne nedodirljive lepote koja ma koliko bila ostvarljiva samo u mislima, snovima i molitvama, opet je jedini svetionik u tami zakaldrmisanih laži bezimenih stranaca koji ga okružuju u otuđenosti grada koji najmanje od svega prihvata umetnike neba, suza i mokrog meseca…
