Mihajlo Bajić – BOJA DUGE (prvi i drugi deo)
Oduvek se smatralo da kriminalističke trilere ne može svako da piše jer pisac mora da bude posebno talentovan za atmosferu napetosti koja čitaoce drži „na ivici”. Međutim kada se među ubistva, istrage, zavere i prikrivene zločine pridoda duboko porinuće u psihu potencijalnih žrtava i jedinstveno poimanje sveta prožeto studijom o krivici, moći i beznačajnosti, to znači da je autor odavno prevazišao fabulu koja će zadovoljiti samo „ljubitelje dobrog zločina”, već je u svoje redove uvukao i one koji vole dubine psihološkog i filozofskog romana. To znači da se pojavilo delo poput pravog malog dragulja među trilerima, prvi deo romana Boja duge Mihaila Bajića, koja je tek započela svoj put ka razrešenju misterioznih ubistava a publiku zaintrigirala kako ovim tako i nastavkom koji sledi.
U jednom malom američkom gradu sve izgleda idilično i mirno. Međutim, kao i u svakoj naizgled uspavanoj sredini, ako se malo zagrebe ispod površine, izviriće tajne koje održavaju pulsiranje njegovih žitelja. Jedna od najstrože čuvanih je grupa ilijadista, skupina tinejdžera koji u lokalnoj gimnaziji pravi tajno udruženje od najboljih i najtalentovanijih učenika, na taj način pokušavajući da dostignu pozicije koje će im biti odskočna daska za budućnost. Međutim, kada jedan od njih, Robert Daglas, bude pronađen mrtav, postaće jasno da se u životu ništa ne može isplanirati, niti beneficije, niti poverenje u najbliže okruženje, niti strah od pitanja: ko je sledeći?
Ako je prvi deo romana Boja duge Mihajla Bajića bio pažlјivo konstruisana literarna šema – nacrt lavirinta u kojem su nam predstavlјeni tabla, figure i pravila detektivske igre – njegov drugi deo čini ono što rade samo najbolјi tekstovi u istoriji literarne mistifikacije: on ne širi puki narativni prostor, već radikalnim vertikalnim prodorom produblјuje sopstvenu građevinu. Ono što je na početku zavelo čitaoca kao klasična potera za identitetom ubice, ovde prerasta u duboku raspravu o prirodi moći, granicama istine i teretu moralne odgovornosti.
Senka Šerloka Holmsa i intelektualna radoznalost Vilijama od Baskervila ovde ustupaju mesto nečemu daleko neobičnijem – filozofskoj arhitekturi u kojoj Bajić pokazuje svoju najveću autorsku vrlinu: odbija da ostane zaroblјen u sopstvenom zapletu.
Umesto da se zadovolјi trivijalnim uklanjanjem maske sa lica dr Duge, autor fokus pomera na znatno suptilnije pitanje: šta se događa sa istinom kada se nađe u nemilosrdnom sukobu sa prijatelјstvom, lojalnošću i ličnim interesom, i šta se zapravo zbiva sa lјudima kada postanu posednici moći…
