Anja Saković – BLOKČIĆ – Prva nagrada ZLATNI HRAST za najbolju knjigu poezije 2025.
Prvonagrađeni autori na konkursu Zlatni hrast Nove POETIKE uvek su posebno procenjeni i pažljivo odabrani upravo zato što želimo da ova već dugo godina dodeljivana nagrada opravda svoj prestiž i zaista ode u ruke najboljih. Ovoga puta pripala je pesnikinji i multimedijalnoj umetnici Anji Saković za zbirku Blokčić ne samo zato što je originalna u izrazu i posebna u poetskoj tehnici i grafičkoj organizaciji, već i zato što neguje savremenu intimnu i ispovednu liriku za koju treba hrabrosti da na postavu izvrne sopstveni tok svesti, ali i zbog izuzetnog osećaja za postmodernističku pa čak i neoavangardnu poetiku, koju nije lako pisati i u njoj biti kvalitetan i plodan pesnik…
Već sam naslov Blokčić nosi snažnu simboliku. Predmet koji služi kao podsetnik za kratke zabeleške, prolazne misli i ideje koje ne želimo da zaboravimo, ovde prerasta u pravu metaforu svesti. Svaka stranica postaje jedan trenutak, osećanje i pokušaj da se prolaznost sačuva od zaborava. Na taj način naslov zbirke najavljuje i skromnu običnost forme ali i beskraj u mogućnosti sadržaja pa mali predmet postaje prostor u koji se može ugurati celi univerzum…
Ono što se posebno primećuje u pesmama jeste da je većina određena datumima, mestima na kojima su nastale, poput onih iz Praga, Budimpešte, Mađarske ali i voza ili na talasima, ili u određenim životnim situacijama. Upravo po tome zbirka podseća na dnevnik ili putopis emocija, koji, iako na prvi pogled iscepkani, imaju duboku skrivenu „radnju” u kojoj se na početku sve okreće oko zaljubljenosti koja je ispunjena radoznalošću i očaranošću, pa prelazi u fazu preispitivanja, sumnji i unutrašnjih sukoba, da bi pesme na kraju dela prerasle u proces prihvatanja gubitka, sazrevanja i pronalaženja svog JA. Na taj način ljubavna priča na početku biva potisnuta lirskim subjektom koji postaje centar sopstvenog života.
Okrenutost savremenoj poeziji, zbog koje je zbirka najviše i dobila prvu nagradu, ogleda se u negovanju postmodernističkog izraza koji se posebno ogleda u odbacivanju čvrste forme, mešanju svakodnevnog jezika sa metafizičkim pitanjima, korišćenju slobodnih asocijacija i razbijanju uobičajene lirike u pesmama. One tako postaju otvorene celine koje umesto da nude konačne odgovore, pozivaju čitaoca da zajedno sa lirskim subjektom traga za smislom. Sa druge strane, velika vrednost je iskazana ispovednim tonom u stihovima. Lirsko JA ne skriva slabosti, strahove, opsesije i unutrašnje protivrečnosti, niti je idealizovani glas pesnika već običan čovek, u ovom slučaju žena, od krvi i mesa, koja misli naglas…
