Milan Studen – BILO BI BOLJE DA ĆUTIM –
U pesmama jednostavnog, razgovornog, ali i snažno metaforičnog izraza sa čestom upotrebom antiteza („između istine i laži”, „dobro sa zlom”, „ćutanje–kazivanje”), izražava se osnovna napetost između suprotnih polova postojanja. Pesnik zato ne nudi rešenja, već otvara prostor za mišljenje i osećanje. Njegova poezija stoji između egzistencijalnog promišljanja i moralnog poziva na buđenje savesti. On govori ono što bi bilo bolje da ćuti, i upravo time — paradoksalno — dostiže svoju istinsku pesničku ulogu govornika.
Kada sklopite korice zbirke, pred vama će se ukazati spoznaja da je pesništvo Milana Studena glas čoveka koji ne beži od sumnje, već je pretvara u umetnost. Glas svedoka da ćutanje i govor nisu u suprotnosti, već su dva oblika istine – i da ponekad, kako sam pesnik kaže, ćutanjem mudro mogu tek da slutim / ono što kazivanjem samo činim lošim. Glas umetnika koji u senci reči pokazuje da tišina ume jače da odjekuje nego mnogi povici I glasno izgovorene reči, dok je samo na nama da je upotrebimo u pravom trenutku i na pravi način…
