Luka Pantić – APSURDNI TEATAR –
Kada mlad pesnik svoju prvu zbirku kruniše najupečatljivijim utiskom sveta kao pozornice apsurda, jasno da je da se iza njegovog pisanja skriva talenat, ali i duboko promišljanje o smislu života, sveta i nas samih. Upravo tako Luka Pantić gradi svoj poetski prvenac Apsurdni teatar, naizgled stidljivo a zapravo duboko smelo, preplićući egzistencijalni nemir, emotivne lomove i filozofske misli u jedinstvenu pesničku celinu bola i ništavila. Gradi i daje nadu da će se u literarnom svetu tek razvijati i svog lirskog subjekta stavljati u procep kao učesnika i posmatrača života, koji iz prvog reda apsurdnog teatra posmatra sunovrat života od početka do kraja.
U zbirci koja diše velikim brojem pesama slobodnog stiha, u kojima se sabiraju i svakodnevni razgovorni i poetski izražaji, sve se vrti oko čoveka kao aktera besmislene predstave kojoj ne samo da prisustvuje, nego u njoj i učestvuje. U njenim stihovima koji savremenim tonom zvuče kao misao koja se ispoveda, sve se prepliće kroz monologe poetskog glasa, snažnog emotivnog izraza i tematike života koja uporno traži izlaz iz sveta paradoksa. U pesmama koje liče na kratke filozofske meditacije lirsko ja se suočava sa najvažnijim pitanjima smisla života, prirode zla, ljudske slabosti i sopstvene krivice…
