Mirjana Ranković Luković – A ŠTA JE DALJE BILO –
U 29 priča, koliko se sakupilo u ovoj nevelikoj ali impresivnoj zbirci, sve diše u ritmu lirskih minijatura, misaonih kratkih priča i savremenih parabola. U njihovim sažetim redovima gusto je isprepletana simbolika, emocije gore pod nabojem i samospoznajnom dubinom, naginjući alegorijama ili poetskim esejima, a zapravo su ništa drugo do fragmenti trenutaka iz života, zabeleženi u prolazu ali tako da se u njima nalazi prava filozofija postojanja.
Teme ove zbirke su raznovrsne. U njima su najčešće ljubav i bliskost ispričane kroz romantične, bračne, intimne ili nežne, sudbinske načine, čime se ona najčešće oseća kao spas koji povezuje dve usamljenosti. Prate ih sećanja i nostalgija, čest povratak najbezbrižnijim danima detinjstva, knjigama, igračkama i davnim osećanjima, pokazujući da nostalgično nije uvek samo emotivno već je i način da sačuvamo dete u sebi kao i najmoralniju osećajnost. Među pričama se više puta pojavljuje metafizička dimenzija postojanja prolaznosti, posebno u momentima kada se Smrt pojavljuje kao lik, sagovornik, tajna ili granica. Priče koje govore o moralu i savesti daju jedan diskretan presek društva u kome živimo, gde se na tas preispitivanja stavljaju odgovornost i licemerje. Međutim, ono što ih sve obuhvata jesu čudesni detalju u svakodnevici, u sasvim običnim situacijama, pa likovi u ovim pričama mogu da razgovaraju sa predmetima poput igračkama ili čak i zvezdama, čineći da cela zbirka odiše jednim posebnim tankim slojem relanosti koje prekriva čuda.
Ove redove zapljuskuju talasi mora i voda kao života, sudbine i iskušenja, razlivaju se zvezde i nebo diše kao želja, sudbina i večnost. Kroz njih provejavaju sećanja, susreti i slučajnosti, ukrštaju se putevi na raskrsnicama i lako prelaze pragovi ili granice među svetovima života i smrti, prošlosti i sadašnjosti, stvarnosti i mašte. Iznad svega stoji želja kao sakrivena pokretačka sila skoro svih likova.
Međutim, oni u pričama nisu upečatljivi već prolaze kroz tkivo radnje poput simboličkih figura ili nosilaca stanja duha. Pa ipak među njima se ističe starac iz priče A šta je dalje bilo? kao čovek koji se u bekstvu od straha od samoće i smrti odlučuje na poslednju avanturu na kojoj neočekivano nalazi ljubav kao nagradu za neodustajanje od života. Smrt iz priče Susret u kafiću je lik ali i cela priča koji ostavlja najjači utisak zbog milosti naspram surovosti života, unoseći paradoksalnu perspektivu u tradicionalno shvatanje smrti. Zbog dijaloga između pripovedača i Smrti otvara se duboko egzistencijalno pitanje: da li je život zaista dar ili iskušenje? Među likovima sa najjačim utiskom je i žena koja zaliva baštu iz priče Moralna dilema suočavajući se sa etičkim izborom na kome počiva priroda sveta i opstanak najjačih..
