Marko Z. Stojnić – 3X4 (KOREN OSVETE) –
Ponekad je tačno da je teško održati čitalačku pažnju u romanu čiji je epilog izvestan, ali ako je pisac dovoljno vešt da dinamikom, neizvesnošću i neočekivanim obrtima publiku odvrati od onoga što već zna, pa se kao svojevrsni okvir sklad u zbivanju uobliči i iskristališe, onda će delo biti kruna njegovog rada ali i cele rasparčane priče. A ako ona ostavi takav trag da se ne zaboravlja, nema veće nagrade ni dokaza talenta i umeća da se tema iz Drugog svetskog rata, o kome je naizgled sve već rečeno i napisano, pojavi kao sveža i nova i spremna da fascinira svakog ko se u nju upusti. Upravo takav utisak ostavljaju dve trećine trilogije Marka Stojnića 3×4, i njen drugi deo Koren osvete.
Na prvim stranicama romana jasno je da se radnja, u odnosu na prethodni deo, vraća u prošlost i pojašnjava postupke Stojana Markovića, logoraša koji se nakon oslobođenja i krvavih dana zatočeništva po evropskim kazamatima, vraća u svoju plodnu Mačvu spreman da izvrši osvetu zbog žene koju je voleo i koja ga još jedino čvrstim nitima vezuje za želju za životom. Dok posmatramo vreme između 1940, godine osvita Drugog svetskog rata na našim prostorima, i 1944, kada radnja drugog dela počinje i završava se, izgleda kao da je prošlo deset života, a sve zahvaljujući stradanjima, neizvesnostima, strahu za svoj i život svojih bližnjih, koji su još teži kada se životna ljubav zauvek izgubi udajom za drugog. Međutim, živo čeljade niko ne pita može li, već uz sve gubitke i samoće kao najbolnije prekrivače sudbine mora dalje, ka novim stravičnim iskušenjima bez kojih rat ne bi ni bio tako jeziv i košmaran, ali ni poučan i pun (samo)spoznaja.
Stavivši radnju u prošlost i povezavši likove sa istorijskim događajima, autor se jasno opredelio za istorijski žanr romana, međutim, u ovom delu otišao je korak dalje – uvevši istorijske ličnosti kojima je na njegovim stranicama udahnut život i data trodimenzionalnost. Stavivši Stojana u začetke stvaranja Komunističke partije, rad ilegalaca koji su po štamparijama pravili propagandni materijal, da bi se potom profesionalno obučavali za predstojeće ratne godine, pojava Rodoljuba Čolakovića, Milana Blagojevića i Žikice Jovanovića Španca došla je spontano i prirodno, čineći radnju još upečatljivijom i autentičnijom. Podvizi glavnog junaka u hrabrim, odvažnim i nadasve rizičnim akcijama, stavili su ga rame uz rame sa ovim po junaštvu i neustrašivosti nikad zaboravljenim mladim herojima rata a oštrina u pogledu i prekaljenost na licu pokazali da takve vrline nikada ne zastarevaju, čineći ih univerzalnim u svakom vremenu i prostoru…
