Vladimir Adašević – KRV KUERKUSOVA (Prvi zapis drevne knjige Eikornije) –
Kada se na nebu svetske književnosti pojavila mitopeja, podžanr spekulativne fantastike, u kojem je piscima data nepregledna širina da stvaraju sopstvene izmišljene svetove, narode i cele mitologije, pred njima se otvorilo jedno sasvim novo poimanje stvaranja u kome nema granica idejama i mašti, zbog čega ovi žanrovi postaju najpopularniji među čitaocima koja ih sa nestrpljenjem iščekuju i čitaju. Tako se i na našoj sceni pojavio veliki broj romana epske fantastike koji se nadmeću u originalnosti novih tema, bogatih opisa, odsudnih bitaka i živopisnih likova heroja i ratnika. Takvo je i delo Krv Kuerkusova Vladimira Adaševića, u kom se gradi čvrsta sinteza fantazije, poetske mitologije i jednog velikog i celovitog mitološkog sveta koji ne može stvoriti i na hladnu belinu papira preneti svako.
Radnja romana započinje krvoločnim ubistvom nakupca Brana Lukasa, koje uznemiruje malo mesto Peterova Varoš u srcu kraljevine Savonije. Kada stanovnici pokušaju da se obrate svom kralju Kanu za pomoć jer sumnjaju da su u ovu tragediju prste uplele neke nadljudske, nečastive sile, naići će na zid ćutanja jer se na dvoru prave neke mnogo važnije ratne strategije. Međutim, kada misteriozno nestane ćerka ubijenog, ljubimica meštana, zelenooka Vadanija, najhrabriji iz Peterove Varoši će krenuti da je traže, ne bojeći se začaranih šuma, močvara i planina, prateći njen topao trag. Ubistvo kralja će dodatno ubrzati točak događaja, ne sluteći da su svaka od ovih zbivanja tesno povezana u jednu zajedničku tačku – odsudnu bitku u večnoj borbi svetlosti i tame, koja u potaji stoji iza svega.
U ovom obimnom romanu, kako i priliči fantastičarima (430 stranica B5 formata), raskošne lepote tema, motiva, opisa likova, pejzaža i akcijom bogatih obračuna, ispričana je jedna kompoziciono zahtevna priča zaogrnuta bogatom mitologijom, paralelnim dimenzijama kao izvorima magije ali i realnom slikom ljudi kao nosilaca svojih nemira i slabosti. Pisac je na taj način spojio starinu i svežinu poput velike i nezaboravne hronike koja pulsira u nesaznatljivom vremenu i prostoru.
Teme koje ispunjavaju delo odnose na neke koliko fantastične, toliko i duboko realne probleme. Pokretače radnje, koja ni u jednom trenutku ne staje, prvenstveno daje pitanje identiteta. Dve, uslovno rečeno, glavne ličnosti romana, nadničarka Vadanija i skolarski šegrt Klovis, čija je zajednička tačka skriveno znamenje Kuerkusove krvi, vode dva zasebna toka radnje, vučeni potragom za sopstvenim poreklom i zadatkom razotkrivanja sopstvenog ja, koje se skriva u neobičnoj boji njihovih očiju, koje ih razlikuju od svih ostalih u okruženju, pokrećući ih ne samo na put po svetu već i put kroz sebe. On prerasta u potragu za nečim starijim od krvne loze i postaje povratak istini sveta, njegovim izvorima i skrivenom lavom pod površinom priče koju čitamo…
