S ponosom vam predstavljamo treće izdanje romana ŠETNJA SA BOGOVIMA i to samo za deset meseci od objavljivanja prvog izdanja. Ne dešava se često na domaćoj literarnoj sceni da neko delo tako brzo osvoji čitaoce kao što se dogodilo sa epskofantastičnom trilogijom Dušice Pajtašev Belančić (ŠETNJA SA BOGOVIMA, ZEMLJA SUTONA i SVEVID). Drugi deo trilogije ZEMLJA SUTONA doživeo je dva izdanja i treće je u pripremi, a treći deo SVEVID priprema se za drugo izdanje, što nam dokazuje da interesovanje za ovim Delom ne jenjava.
Svako ko nije započeo čitanje ove jedinstvene, žive i filmski dinamične trilogije ima mogućnost da sve tri knjige nabavi sa popustom OVDE i uveri se u razloge popularnosti ovog Dela. Uživajte u čitanju i pišite nam o svojim utiscima…
Svetlost spokoja u Svetu sutona /recenzija Jelene Dilber
Dela epske fantastike najbolji su način da se razmahne mašta, zaroni u neke izmišljene svetove ali i upozna mitologija sopstvenih predaka, nepravedno zapostavljena uplivom nekih drugih naroda i kultura. Razvijajući tako svest o svojim korenima i narodnim predanjima, jača se i sopstveni identitet, koji je neraskidivo vezan sa nama samima bez obzira na kasnije sudbinske tokove naroda koji se okrenuo drugačijoj religiji i običajima, koji ipak nisu mogli sasvim da se razdvoje od starih iskonskih obreda i verovanja. Put ka toj našoj vanvremenskoj niti nudi staza popločana stranicama romana Šetnja sa bogovima Dušice Pajtašev-Belančić u kome ne samo da nam otvara pomalo zaboravljene priče slovenske mitologije već nas uči da se povratkom svojim najdubljim počecima i mi sami možemo najbolje razumeti.
Radnja dela započinje jednog blagog oktobarskog popodneva kada pripovedačica koja nas vodi kroz priču naiđe na stari hrast pored koga čovek neobičnog izgleda peče kestenje. Rasterećena nepoverljivošću, ona pristaje da uđe u kolibu koja se neočekivano pojavljuje iza njegovih leđa. Ušavši, pristaje ne samo da sasluša pripovest starca koji je glavom i bradom Semargl, slovenski polubog i čuvar vatre i hrasta, već i da sve što je čula zapiše na hladnim stranicama papira i stvori roman tople lepote najstarijih slovenskih legendi i sudbine četiri deteta koja će, vođena radoznalošću, zakoračiti u svet bogova i u njemu pronaći spokoj i najvažnije lekcije odrastanja koje realni svet u svojoj surovosti i nesavršenosti nikada ne može da pruži.
Svako ko zaroni u priču koja nudi dva paralelna sveta, svet ljudi i bogova, u kome se sa jedne strane, zahvaljujući učenjima, savetovanjima i lekovitim biljkama baka Gine, podmladak šumadijskog sela Kaludra opredeljuje za neizvestan put prepun avantura kroz portal Knjige znanja, a sa druge svet mitoloških bića koja žive u svom potpunom izgrađenom svetu iz mašte, neće umeti da odredi koji je segment romana najlepši i najupečatljiviji. Pa dok u izmaštanim svetovima i na izmišljenim lokacijama, koje čine božanski grad Pemovet i prebivalište vila i vilenjaka Svet sutona, po utvrđenim pravilima žive bića neobičnog izgleda i ljudskog govora i emocija, mala družina koja pristiže sa srpskih polja nabujalih od leta preplešće niti života i pokrenuti vrtlog radnje koja će uznemiriti srca svih onih koji u sebi nose makar i kap vreline ljudske krvi.
Magija kroz stranice na svojim krilima ne nosi samo četvoro dece iz realnog sveta, već i same čitaoce. Bogovi Perun, Veles, Jarilo i Triglav svojom muževnošću, snagom i hrabrošću plene kako Pemovetom i sopstvenom kafanom u obliku bokala „Kod Mačka”, tako i na bojnom polju gde obličjem vuka i silinom munja i crnih konja prkose svakom ko im se suprotstavi. Boginje Lada, Vesna, Mokoša i Morana ostavljaju bez daha svojom lepotom, ali i blagošću koliko i ćudljivošću, u kojima ima najviše skrivene ljudskosti da ništa nije crnobelo već se emocije manifestuju u skladu sa zbivanjima, čak i onda kada se to najmanje očekuje. Vile svojim kapricima poteklim iz kapi rose i vilenjaci toplim prijateljstvima koje crpu iz ljudskih gena ispravljaju zamršene puteve večite borbe dobra i zla, a opasne rusalke, blistave žar-ptice i crveni zmaj sa vatrom „sunčevog zalaska u preletu” najlepši su začin veličanstvenoj priči koja se lako ne zaboravlja.
Jezik dela je posebno živopisan i slikovit, bilo u opisima raskošne prirode koja buja podjednako u šumadijskom selu koliko i u Svetu sutona, Žar-gradu i Božanskim vrhovima, bilo u maštovitim izgledima gradova ili prikazu beskonačnih različitosti mitskih bića. Urbani sleng Jovane i Stefana u suprotnosti je sa poetskim izrazima vilenjaka Zora, poluboga Semargla ili boga Triglava a svako od njih oslikava dubinu misli i emocija koje se podjednako roje u glavama bilo da ih krase špicaste ili obične uši, donoseći spokoje i nemire, osvete i praštanja, svađe i pomirenja, izjednačavajući svet ljudi i bogova i smeštajući ga u istu ravan, bez barijera i granica.
Međutim ono što ovo delo čini posebnim jesu teme koje se stalno provlače kroz izmaštanu priču, a čine ih savremeni problemi društva u kome živimo. Njih nose deca koja iz naše svakodnevice žele da pobegnu u neke druge, daleke svetove i u ovom iza sebe ostave sve svoje brige. Na taj način načinju se važna pitanja sa kojima se mukotrpno odrasta u brzom vremenu i nemilosrdnom svetu, na raskrsnicama odbacivanja, nerazumevanja, napuštanja, trauma, pritisaka i zavisnosti od savremenih uređaja kao bekstva od usamljenosti, koji nikako nisu došli slučajno i bez razloga a doneo ih je svet odraslih. U krilu bogova svako od njih će pronaći svetlost spokoja i bezbrižnosti za koje u svojim realnim životima nisu uspevali da nađu ni mali kutak, a naći će ih baš u svetu koji jedino može slutiti na suton. U smirenim počincima i na krilima snova shvatiće da im teskobe kroje oni koji ih okružuju (in)direktno im prišivajući najveće nedoumice, brige i nemire. Prošavši kroz avanture koje nemaju kraja i slute na nove i još uzbudljivije nastavke romana, mlada srca spoznaće da se samo u najdubljim korenima nalaze odgovori na sva pitanja i izlaz iz svakog bola koji nas pohode u ovom nepredvidivom i protivrečnom lavirintu zvanom život.
Upute za slanje rukopisa i opšta pravila poslovanja naše produkcije pogledajte OVDE.